Хумани хероји ратног времена

  Трибина “Праведници међу народима: Србија” аутора Стефана Радојковића на којој су учествовали Јудита Симић, Мирјана Акрап и Гордана Тодорић, одржана је у Великој сали Културног центра Новог Сада у оквиру програма “Ледена тишина говори”.На почетку трибине приказан је тридесетоминутни филм “Праведници међу народима: Србија”, у коме су се могла видети кратка сведочанства о људима који су својом храброшћу и хуманошћу заслужили ово значајно признање.

  Имали смо и ту част и задовољство да су са нама биле госпођа Симић, једна од преживелих чланова јеврејске заједнице из Зрењанина и госпођа Акрап, ћерка Марије Томић, Праведника из Новог Сада која је успела да спасе госпођу Симић, њену мајку и баку. Госпођа Марија Томић је 2009. године проглашена за Праведника међу народима, а признање је додељено постхумно њеној ћерци, госпођи Акрап. У разговору са госпођом Симић и госпођом Акрап осветљен је лик Марије Томић, а посетиоци су упознати са њеним делом, и на тај начин одато је дужно поштовање особи која са правом носи титулу Праведник међу народима.

  У врло емотивном сведочанству гошћи, посебно јак утисак на присутне био је одговор госпође Симић на питање: Да ли се и колико сећа тих дана? Она је рекла да се неких ствари сећа и да су биле страшне, а да оне ствари којих се не сећа није желела ни да сазна.

  Током четири ратне године, 1941 – 1945, јеврејска заједница је била изложена бруталној антисемитској политици на окупираним подручијима од стране окупационих власти и колаборациониста.

  Тада је на подручју Краљевине Југославије живело је око 82 хиљада Јевреја, а на тлу данашње Србије 37 хиљада Јевреја, односно 45 процената од укупне популације. Рат је преживело око 15 хиљада људи што чини мање од 20 процената предратне популације у Краљевини Југославији. Методе преживљавања су биле различите. Известан број мушкараца јеврејске заједнице је преживео захваљујући чињеници да су били војници и официри Југословенске војске интернирани у заробљеничке логоре након Априлског рата. Такође, око четити и по хиљада чланова јеврејске заједнице се придружило партизанском покрету и борило се у оквиру НОВ Југославије. Што се тиче осталих чланова јеврејске заједнице, промена идентитета и лажне исправе, скривање по кућама комшија или у селима која су тешко доступна окупационим властима, одлазак у италијанску зону окупације или у неку од неутралних земаља, били су најчешћи начини за повећање вероватноће опстанка Јевреја у годинама истребљења.

  Међутим, да би сви наведени покушаји спашавања и преживљавања били успешни, Јевреји су често морали да се ослањају на помоћ својих ближњих, комшија и других непознатих, али хуманих људи које су срели и упознали током ове четири године. Сви они, касније названи Праведници међу народима, у складу са својим могућностима и из чистог човекољубља, на најразличитије начине су помагали својим суграђанима из јеврејске заједнице. Најчешће су им помагали у набављању лажних путних исправа, скривали су их на својим имањима или у кућама, а неретко би преузимали на себе задатак да њихову децу, осетљиву на исцрпљујуће бежање из једне у другу окупациону зону, чувају и подижу као своју. До данас, Јад Вашем је регистровао 131. особу из Републике Србије која је помагла да се спасе преко 150 Јевреја. Процењује се да они данас имају око три хиљаде потомака.