Сећање на жртве Новосадске рације 1942. године
Културни центар Новог Сада и ове године реализује низ културно-уметничких програма и едукативних радионица у част сећања на жртве трагичних дешавања током Новосадске рације. На тај начин, наша установа доприноси неговању културе сећања и подизању свести јавности о значају правилне и стручне едукације омладине. Са друге стране, Културни центар, у складу са природом своје примарне делатности посебну пажњу посвећује проблематици односа уметности и страдања, са посебним освртом на трагична дешавања током Новосадске рације и Холокауста.
Злочин који се догодио у Новом Саду у периоду између 21. и 23. јануара 1942. године оставио је неизбрисив траг у сећању овог града и његових житеља. Колико год био страшан, или баш зато, тај траг не би смео да буде потиснут наносима времена. Овим пројектом желели бисмо да поставимо питања, можда дамо и понеки одговор. Да ли смо заиста генерација у животу овог града која ће се препустити тишини или ћемо ослушнути одјеке прошлости да бисмо боље умели да се носимо са својом садашњошћу?
Ове године, наша установа организује седмодневни програм под називом Ледена тишина говори. Програм почиње 21. јануара, на дан када је почела Новосадска рација, а завршава се 27. јануара, на дан који свет обележава као Међународни дан сећања на жртве и хероје Холокауста. Током овог периода, Културни центар организује циклус од седам радионица, циклус играног филма под називом Да се не понови и три изложбе.
Сви програми које Културни центар представља становницима овог (и не само овог) града, позив су на дијалог. Будемо ли умели да разговарамо и кроз разговор учимо једни од других, будемо ли допустили да до нас стигну гласови прошлих времена и ослушнемо ли их, верујемо, бићемо бољи људи. Историја Новог Сада, нажалост, даје много материјала да повежемо ове датуме. Срби, Јевреји, Роми, Словаци, Мађари, Румуни, Русини, Немци, не може се наћи ниједна национална заједница којој Други светски рат није донео зло. Срећом, није мали број оних који су показали како се самерава човек у времену које је пред људе овог (и не само овог) града поставило најтежа питања. Зато верујемо да ледена тишина мора престати да буде тишина. (Раз)говор, оно што човека одликује, требало би да буде наш идеал. Разговарајући о прошлости на овај начин, преузећемо одговорност за најважнија питања, питања нашег данас.
