Хумани хероји ратног времена

  Трибина “Праведници међу народима: Србија” аутора Стефана Радојковића на којој су учествовали Јудита Симић, Мирјана Акрап и Гордана Тодорић, одржана је у Великој сали Културног центра Новог Сада у оквиру програма “Ледена тишина говори”.На почетку трибине приказан је тридесетоминутни филм “Праведници међу народима: Србија”, у коме су се могла видети кратка сведочанства о људима који су својом храброшћу и хуманошћу заслужили ово значајно признање.

  Имали смо и ту част и задовољство да су са нама биле госпођа Симић, једна од преживелих чланова јеврејске заједнице из Зрењанина и госпођа Акрап, ћерка Марије Томић, Праведника из Новог Сада која је успела да спасе госпођу Симић, њену мајку и баку. Госпођа Марија Томић је 2009. године проглашена за Праведника међу народима, а признање је додељено постхумно њеној ћерци, госпођи Акрап. У разговору са госпођом Симић и госпођом Акрап осветљен је лик Марије Томић, а посетиоци су упознати са њеним делом, и на тај начин одато је дужно поштовање особи која са правом носи титулу Праведник међу народима.

  У врло емотивном сведочанству гошћи, посебно јак утисак на присутне био је одговор госпође Симић на питање: Да ли се и колико сећа тих дана? Она је рекла да се неких ствари сећа и да су биле страшне, а да оне ствари којих се не сећа није желела ни да сазна.

  Током четири ратне године, 1941 – 1945, јеврејска заједница је била изложена бруталној антисемитској политици на окупираним подручијима од стране окупационих власти и колаборациониста.

  Тада је на подручју Краљевине Југославије живело је око 82 хиљада Јевреја, а на тлу данашње Србије 37 хиљада Јевреја, односно 45 процената од укупне популације. Рат је преживело око 15 хиљада људи што чини мање од 20 процената предратне популације у Краљевини Југославији. Методе преживљавања су биле различите. Известан број мушкараца јеврејске заједнице је преживео захваљујући чињеници да су били војници и официри Југословенске војске интернирани у заробљеничке логоре након Априлског рата. Такође, око четити и по хиљада чланова јеврејске заједнице се придружило партизанском покрету и борило се у оквиру НОВ Југославије. Што се тиче осталих чланова јеврејске заједнице, промена идентитета и лажне исправе, скривање по кућама комшија или у селима која су тешко доступна окупационим властима, одлазак у италијанску зону окупације или у неку од неутралних земаља, били су најчешћи начини за повећање вероватноће опстанка Јевреја у годинама истребљења.

  Међутим, да би сви наведени покушаји спашавања и преживљавања били успешни, Јевреји су често морали да се ослањају на помоћ својих ближњих, комшија и других непознатих, али хуманих људи које су срели и упознали током ове четири године. Сви они, касније названи Праведници међу народима, у складу са својим могућностима и из чистог човекољубља, на најразличитије начине су помагали својим суграђанима из јеврејске заједнице. Најчешће су им помагали у набављању лажних путних исправа, скривали су их на својим имањима или у кућама, а неретко би преузимали на себе задатак да њихову децу, осетљиву на исцрпљујуће бежање из једне у другу окупациону зону, чувају и подижу као своју. До данас, Јад Вашем је регистровао 131. особу из Републике Србије која је помагла да се спасе преко 150 Јевреја. Процењује се да они данас имају око три хиљаде потомака.

Историографија Холокауста у Југославији

  Његово преосвестенство Владика славонски Јован (Ћулибрк) одржао је предавање на тему „Историографија Холокауста у Југославији“ у оквиру седмодневне манифестације „Ледена тишина говори“ коју организује Културни центар Новог Сада.

  Уводну реч дао је директор Културног центра Новог Сада доктор Андреј Фајгељ, речима да ова институција други пут организује обележавање Новосадске рације и да осим културног, у овом периоду, она је и документацони и едукативни центар.

– Ове године смо проширили обележавање Новосадске рације, па акценат није био само на Новом Саду. Потрудили смо се да не заборавимо жртве које су страдале широм Бачке, али и целе Европе. Добро је да упоредимо Рацију и геноцид који су преживели Срби током Другог светског рата са Холокаустом кроз који су прошли Јевреји. – рекао је Фајгељ.

  У свом предавању, његово преосвештенство Владика славонски Јован настанак историографских извора груписао је у неколико периода: период од завршетка рата до 1948. године, период који се завршава Титовом смрћу и период који је окончан распадом југословенске државе. Објаснио је да се у Југославији о Холакаусту много знало, али на специфичан начин – Холокауст није био табу тема али је имао табу приступ. Наиме, иако се Холокауст тематизује у различитим уметничким формама и медијским просторима (филму, роману, телевизији, радију) ипак он сам није систематски и професионално истраживан. Он је рекао да је свој магистарски рад на ову тему написао јер је светској и научној заједници недостајао увид у оно што се писало о Холокаусту на подручју бивше Југославије.

– Можемо рећи да се наша наука потпуно слива у границе развијене науке о Холокаусту и тиме доприноси на један важан начин. Она науку о Холокаусту враћа у оквире Другог светског рата јер га никада није издвојила из тих оквира – рекао је Владика славонски Јован. Након његовог излагања, посетиоци су имали прилику да му поставе питање у вези са Холокаустом, што је показало да Новосађане итекако интересују детаљи овог периода у људској историји.

  Владика Јован је указао на везе између појединих историјско-политичких околности и начина представљања Холокауста у јавности, скренувши посебну пажњу на специфичности и недостатности методологије Владимира Дедијера и његов потоњи утицај на појединце који се баве овом материјом током осамдесетих и деведесетих година.

  Неуморан рад на темама везаним за страдање Јевреја и Срба током Другог светског рата као и велики број писаних радова сврставају Владику славонског Јована у најужи круг међународно признатих стручњака из Републике Србије и региона.

  Иако је практично немогуће сажети биографију Његовог преосвештенства довољно је навести да је Владика Јован магистарске студије из јеврејске културе похађао у истраживачком и меморијалном центру „Јад Вашем“ и на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Магистарски рад је одбранио код др Давида Банкира, шефа Међународног института за проучавање Холокауста у Јад Вашему; рад је објављен 2011. године на српском језику као Историографија Холокауста у Југославији. Тренутно припрема докторат из исте области са др Јоавом Гелбером. Поред овога, Владика Јован је координатор Одбора за Јасеновац Српске православне цркве и председник Управног одбора Музеја жртава геноцида у Београду, једине институције на простору бивше Југославије која се бави искључиво проучавањем наведених тема.